Prevrući čajevi ili premrzle pive?!

22022013(008)Ili preduga zima? 🙂 Tri vertikalovca su se otisnuli u još jednu ‘ledenu’ avanturu. Kako im je bilo pročitajte u nastavku…

 Ovog puta text by Alan.
-Prevrući čajevi ili premrzle pive?!…nikak nije dobro!- zaključujemo onak načitani i naručimo još po par hladnih. -Hladno je uvijek dobro…pogotovo u deželi!-nakon kosmatog jezika i natečenog požiraka od vrućih čajeva, ta dva zaključka bila su nam sasvim dovoljna da dogovorimo polaz za jezersko u petak kad radni narod radi, a proleterima je igralište slobodno za kojekakva kreativna izražavanja…

Proleterski sa 4 nove zimske continentalke, 2 para uplašenih pogleda te jednog koji je već u kreativnom izražavanju za volanom, u pola 5 krećemo put pršićaste dežele i prometnog Autobahn kolapsa od 5 sati do Zg.Jezerskog. Pršić pada i naši djevičanski tragovi bacaju nas na razmišljanje o “kar dobre razmere” za slape. Srećom, nekoliko minusa ispod neutrale, hladi nam glave i reducira razmišljanja na “noga pred nogu” i spiku o komadima…zbog morala.

Nakon prošlog ledenog party-a na tamaru, bila je kar potrebna nova skodelca zabave z ledom, tisti krat- Vikijeva sveča. Sam smer je kombinacija penjanja v ledu, grapa i na kraju čuvene “sveče”. Krećemo, vstop je 50m cug lednog pleza nekih 80 stopinj koji je potekel kar fajn, nakon toga prečkamo lijevo na malo dužu varijantu do sveče. Par cugova kombinacija polumokrog i pršića do pupka nagiba do cca. 65,387 stopinj…pa desno na greben koji dijeli tu grapu i grapu desno koja je originalni dio smeri. Na grebenu abseil točno pod zadnji cug lednog pleza prije sveče, najtežeg dijela smeri ocijenjene-WI5. Led je “gnjili”na površini, ali ispod je kar dober. Sveča je prizor za sebe,-Kako je led lep!- pričali smo malo na slovenskom, pa zatim o penjanju same svijeće na zagorskom -U diječki, na…ÜovÉ, ÜonË”-…No, krene i svijeća! Junački progres, no priroda nam omogućuje nemogućnost daljnjeg pleza…

Nakon izlaska iz sveće ledne razmere niso bile kar fajn. Spoj svijeće sa stenom na vrhu zelo tanek, voda šiklja, a iznad tanki led sa pršićom na kojem je nemoguće napraviti varovališče i napredovati dalje još cug iz smera. Nakon sat i nešto minuta svi se opet stiskamo pod svećom, već je lepo mrak a na računu piše: 1 x radovi na visini – štemanje leda i stijene- 40min, 1 x par zgoretih listov potkoljenice, 1 x povećanje m*da, 1 x koktel psiho zabave, 2 x koktel promrznjenosti,3 x koktel srečnog osmeha, 1 x grupna srečka za bolje ledne razmere. Štandamo se za sveću i par absajla kroz smer i smo pak pod smerom. Ponavljamo gradivo prvog cuga zbog naplate pomankanja koncentracije prilikom abseila i cap carap cap, auto straha je opet pred nama, 13 sati kasnije. Ceste u kaosu, na bengi u slo nebreš spiti ni kupiti pivu posle ponoći, ALI 6 sati kasnije ulaskom u hr sve smo ih zaj*bali, -Strpljen-Spašen- situacija! Sviraju vatrogasci, pada romatičan pršić, dan samo što nije, grijanje na maksimumu, bager nježno svjetluca po parkingu, grlimo se, batrljamo o smislu života i zaljubljeno gladamo umornim očima preko zamagljenih šajbi u šarene izloge. I kaj je najvažnije! -Nismo se rastali ko svinje…

Muso, Ivek i ja (Alan)

Foto dokumentaciju možete pogledati ovdje